Podne je,a ja sam još uvek pogubljena,mislim da mi milion kafa ne bi pomoglo da se saberem.Javlja mi se flešbek,jedne večeri sam upoznala masu ljudi,koji su tu negde mojih godina, i ja koja sedim i slušam njihove priče dok dim skanka peče moje već umorne oči.

Četvrtak- 21:00

Upravo sam završila razgovor sa drugaricom koja mi je punila glavu nekim bljutavim stvarima,o tome kako je okej ''svajpovati'' nekog nakon seksa.Koga briga,šta ljudi rade nakon bilo čega,to je njihova stvar.Nastavljam da klimam glavom dok prevrćem očima na sve što ona govori.U tom trenutku mi stiže poruka jednog dečka kog sam upoznala online,poziva me na žurku.Pitam nju da li želi da ide sa mnom,ona odbija jer misli da će kvariti zabavu meni i tom dečku.Preglup razlog,jer ja ni u jednom trenuku nisam rekla da ću biti sa njim,niti da želim bilo šta,no nebitno,ne mora da ide.Oko deset sati smo se našli i odvezli se kolima kod nekog lika koji nas je dočekao ispred kuće.Ulazimo u njegovu sobu,u toj sobi je već bilo ljudi,ne mnogo,svega dvoje.Jedna devojka, i jedan dečko koji me je podsetio na pevača Brandon Urie,brate,isti su.Okej,postoji nada da veče postane zanimljivije.Sedamo za sto,počinjemo da pijemo,oni džemuju,a mi ih slušamo.Tada sam čula najbolju obradu Radioheada-creep.Očito nisam bila svesna da sam u prostoriji sa budućim poznatim umetnicima.

But i'm a creep,i'm a weirdo,

What the hell am i doing here?

I don't belong here.

Himna moje generacije bez budućnosti. 

Nakon nekoliko minuta su krenuli da dolaze ljudi,atmosfera je bila opuštenija,njegova soba je polako počela da zaudara na vutru.Dečko,koji me je pozvao na žurku me je posmatrao kroz flaše pelinkovca.U medjuvremenu pada dogovor da promenimo destinaciju.Kolima odlazimo svi zajedno kod nekog drugog dečka,partijanje se nastavlja i sada je mnogo bolje jer ima više prostorija.Pošto je postalo mučno slušati ex yu rok iznova i iznova,odlučila sam da se izdvojim od njih bar na nekoliko sekundi.Laganim korakom sam odšetala do hodnika,produžila pravo i skrenula ka sobi dečka koji nas je vozio.Ulazim unutra,sedam za komp i puštam Smithse,nakon par minuta ulazi dečko koji me je pozvao.Simpatično je bilo to što je svako malo odlazio,pa se vraćao u tu sobu da proveri jesam li dobro.Ležimo jedan pored drugog ali se ništa ne dešava.U tom trenutku ulazi neki odvaljeni lik i kreće da pušta neku krš muziku,mi se smejemo.Ustajem i osetim da me posmatra svojim tužnim očima.Verovatno sam mu se svidela ali kako on kaže za sebe da je velika kukavica da bi bilo šta pokušao.Svakako nisam bila zainteresovana za bilo kakvu vrstu ''druženja''.Zbunjeno me posmatra kako se odvajam od njega.

''Zašto ustaješ?''

''Nije mi dobro''

Odlazim do toaleta,posmatram to ogledalo ali ne vidim sebe već karikaturu.U glavi mi odzvanja tekst jedne pesme.

Oh, what to be done with her?
Oh, what to be done with her?

 Posmatram sebe u ogledalu,tu razmazanu senku,taj tup pogled dok se u pozadini čuju njihovi glasovi,dozivali su me.Prošlo je nekoliko minuta,izlazim iz toaleta,tiho kao da pokušavam da se iskradem i pobegnem sa mesta zločina.I onda se pojavio on,Brendon Urie look alike,dečko fiksiranog pogleda i šarenolikog uma.Progovara.

 ''Jesi li dobro?''

Klimam glavom dok me posmatra svojim tamnim očima.Prilazi mi sve bliže,uzima me za ruke i posmatra kao nešto što želi kraj sebe.Da napokon porazi svoju zavist.Podiže mi bradu i lagano spušta svoje usne na moje.

''M,nemoj još da ideš''

Generacija genijalaca koji potiskuju svoja osećanja.Svako od njih je imao neku tešku pozadinu u kojoj su odrasli i sada bezuspešno ubedjuju sebe da je to samo vid zabave.Opijanje,drogiranje kao beg od realnosti u kojoj se nalaze trenutno. 

Nakon nekoliko minuta odlučih da se pozdravim sa svima njima i da samo nestanem iz te prostorije.